![May be an image of text that says 'FEBRUARY 1913 THE FIVE CENTS OF BALKAN WAR Secretariat National UNIONS Union Centres, ese the The New Review AWEKLY-REVO-NERNA-SASM CONTENTS Profits, Philanthropy and Religion International Socialists Socialism and the Negro Problem Dora B. Montifiore Aspects of Discussion W.E.B.DuBo What Riot Anyhow? (Concluded) Theodore Schroeder Phillips Russell Socialism and Anarchism (Couded) Anton Pannekeok Translated Richard Perin) Large (Translated Sasha von Liliencron Rockefeller The Flower Selva the Moses Oppenheimer Hardenburg The Influence Macedonia: War the Unions 150 NASSAU STREET True Endless Story 1 price provisions NEW YORK certain, support consolation']()
БУГАРИЈА ГИ ПРИМОРУВА МАКЕДОНЦИТЕ ДА СЛУЖАТ ВО НАВОДНИТЕ МАКЕДОНСКИ ДОБРОВОЛЕЧКИ ОДРЕДИ – 1913 г.
Американското списание „Нов преглед“ (The New Review) во февруари 1913 година објавило статија за ефектите на Втората балканска војна врз работата на синдикатите на Балканот. Се наведува дека Меѓународниот секретаријат на Националните синдикални центри упатил апел за праќање помош на синдикатите во Србија и Бугарија откако синдикалните водачи во овие две држави упатиле писмено барање за итно-потребна помош.
Списанието го дава на увид и писмото на Секретарот на Бугарските синдикати, Ѓорѓи Димитров, кој предупредува дека не може целсно да ја опише извонредно тешката ситуација во Бугарија со оглед на најстрогата цензура во медиумите и во личната коресподенција наметната од власта.
Димитров објаснува дека сите оние под 46-годишна возраст што порано служеле во Бугарската армија биле повторно повикани да служат, а биле повикани и оние што доправа требало да бидат регрутирани во 1913 година.
Димитров притоа говори и за „Македонците што живеат во Бугарија“, кои ги наведува како засебен елемент. Toj вели:
– „Македонците што живеат во Бугарија беа приморани да служат во македонските доброволечки одреди. Само оние што немаа наполнето 18 години беа ослободени од задолжителната воена служба“.
Димитров потоа го опишува третманот на сите работници и занаетчии во Бугарија, за кои знаеме дека одреден број биле Македонци. Тие што не биле повикани на воена служба, пишува Димитров, биле приморани да работат за потребите на армијата без надокнада, вклучувајќи и жени.
Натаму, работничките клубови и салите за состаноци биле преземени од власта и претворени во воени работилници и магацини, пишува тој. Бугарските власти донеле указ со кој прогласиле вонредна состојба и покрај целосната цензура тие додатно забраниле одржување средби и печатење на било какви политички и синдикални материјали.
– „Очајната беда во која живеат работниците и нивните семејства е неопислива“, пишува Димитров во писмото.
Во ситуација на гаснење на економијата, масовно губење работни места и инфлација, граѓаните во огромен број се обраќале до синдикатите за помош, но нивната работа морала да биде суспендирана со оглед на тоа дека било невозможно тие да функционираат, пишува Димитров.
КАКО ЗАКЛУЧОК: Тврдењата на бугарската политика спрема Македонија дека Македонците наводно доброволно се бореле за Бугарија ја пренебрегнуваат тогашната насилната ситуација и фактот дека тие биле приморувани да учествуваат во воени дејствија во одреди ироночно наречени „добровелечки“ . Пукна и таа бугарска лага.
ИЗВОР: The New Review, “The Influence of the Balkan War on the Unions,” February 13, 1913, pg. 159. —/